- Индивидуални тренинзи
- Групни тренинзи
- Физичка припрема спортиста
- Регулација тјелесне тежине
- Корективна гимнастика
- Рекреација породиља
- Рекреација особа треће доби
- Антистрес програм
- Школа скијања
За обављање сваког рада па тако и мишићног, неопходно је гориво. Наше тијело за мишићни рад може да користи само и искључиво АТП (аденозин трифосфат). Концентрација АТП-а у мишићном влакну је толика да успијева да обезбиједи мишићни рад од свега 2-3 секунде. С обзиром да физичке активности трају знатно дуже, потребни су додатни извори за ресинтезу аденозин трифосфата.
ИЗВОРИ ЕНЕРГИЈЕ ЗА МИШИЋНУ КОНТРАКЦИЈУ
Извори енергије за мишићну контракцију могу бити:
1. Анаеробни
2. Аеробни
1. Анаеробни извори обезбјеђују енергију за мишићни рад без присуства кисеоника. Дијелимо их на алактатне и лактатне.
Алактатни (фосфокреатин) је први извор енергије који се користи за обнављање АТП-а. Процес ресинтезе АТП-а из фосфокреатина се одвија без нагомилавања млијечне киселине (лактата). Количина фосфокреатина која нам стоји на располагању је око пет пута већа од АТП-а. Што значи да заједно ускладиштена енергија из аденозин трифосфата и фосфокреатина омогућује мишићни рад у трајању до максимално 10 секунди. Спортови и активности у којима доминирају ови енергетски капацитети су спринтерско трчање, дизање тегова, вјежбе експлозивности... сви они спортови и активности у којима се испољава максималан рад у што краћем временском периоду (до 10 секунди).
Лактатни (гликоген) је сљедећи извор енргије који користимо за синтезу АТП-а, а такође се одвија без присуства кисеоника. Крајњи продукт разлагања овог једињења је млијечна киселина коју препознајемо као болну упалу мишића. Нагомилана млијечна киселина отежава проток нервних импулса до мишића (зато су нам покрети груби, успорени и непрецизни) и задаје нам бол у мишићима. АТП који се добија из овог извора може бити кориштен директно за обављање мишићног рада или за обнављање залиха фосфокреатина.
Залихе гликогена се налазе у мишићима између мишићних влакана и њихову количину можемо контролисати адекватним уносом хране богате угљеним хидратима. Овај извор енергије је у стању да обезбиједи мишићни рад у трајању дo једне минуте и заједно са претходним је доминантан у вјежбању са оптерећењем (тренинг у теретани).
2. Аеробни (гликоген, масти, бјеланчевине). Овај извор енергије користи кисеоник заједно са храњивим материјама попут гликогена и масти за ресинтезу АТП-а. За екстремно дугу максималну мишићну активност (од неколико сати) највећи дио енергије долази из масти. За активности које трају између 2-4 сата, чак половина енергија може потицати од гликогена прије него што се залихе испразне. То значи да упражњавајући аеробне активности немамо гаранцију да трошимо масне наслаге за обављање миш. рада. Трчање на траци прије тренинга са оптерећењем нам неће бити од велике користи јер су нам депои гликогена добро попуњени и требаће нам неклико сати прије него што почне разградња масних наслага.
РЕЗИМЕ:
Без обзира на наше жеље, тијело увијек троши прво АТП, фосфокреатин, гликоген и на крају масти.
| « | Септембар 2011 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| По | Ут | Ср | Че | Пе | Су | Не |
| 1 | 2 | 3 | 4 | |||
| 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 |
| 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 |
| 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 |
| 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | ||
- Април 2012 [4]
- Фебруар 2012 [3]
- Септембар 2011 [2]
- Јул 2011 [6]
